spektroskòpija
spektroskòpija ž
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | spektroskopija |
| G | spektroskopije |
| D | spektroskopiji |
| A | spektroskopiju |
| V | spektroskopijo |
| L | spektroskopiji |
| I | spektroskopijom |
| množina | |
| N | spektroskopije |
| G | spektroskopija |
| D | spektroskopijama |
| A | spektroskopije |
| V | spektroskopije |
| L | spektroskopijama |
| I | spektroskopijama |
Definicija
fiz. grana fizike koja proučava efekte vezane uz emisiju i apsorpciju elektromagnetskog zračenja (ili nekih elementarnih čestica, npr. elektrona); tako nastali emisijski (apsorpcijski) spektri karakteristični su za određenu tvar (atom, atomsku jezgru, molekulu ili kristal)
Etimologija
✧ spektro- + -skopija
