spletkáriti
spletkáriti () nesvrš. 〈prez. splètkārīm, pril. sad. -rēći, gl. im. -rēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| spletkariti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | spletkarim |
| 2. | spletkariš |
| 3. | spletkari |
| množina | |
| 1. | spletkarimo |
| 2. | spletkarite |
| 3. | spletkare |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | spletkarit ću |
| 2. | spletkarit ćeš |
| 3. | spletkarit će |
| množina | |
| 1. | spletkarit ćemo |
| 2. | spletkarit ćete |
| 3. | spletkarit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | spletkarah |
| 2. | spletkaraše |
| 3. | spletkaraše |
| množina | |
| 1. | spletkarasmo |
| 2. | spletkaraste |
| 3. | spletkarahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | spletkario sam |
| 2. | spletkario si |
| 3. | spletkario je |
| množina | |
| 1. | spletkarili smo |
| 2. | spletkarili ste |
| 3. | spletkarili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam spletkario |
| 2. | bio si spletkario |
| 3. | bio je spletkario |
| množina | |
| 1. | bili smo spletkarili |
| 2. | bili ste spletkarili |
| 3. | bili su spletkarili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | spletkari |
| množina | |
| 1. | spletkarimo |
| 2. | spletkarite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| spletkareći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| spletkario, spletkarila, spletkarilo | |
| spletkarili, spletkarile, spletkarila | |
Definicija
praviti spletke; intrigirati
Etimologija
✧ vidi splȅsti
