sprovòditi
sprovòditi nesvrš. 〈prez. spròvodīm, pril. sad. spròvodēći, gl. im. spròvođēnje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| sprovoditi | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | sprovodim |
| 2. | sprovodiš |
| 3. | sprovodi |
| množina | |
| 1. | sprovodimo |
| 2. | sprovodite |
| 3. | sprovode |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | sprovodit ću |
| 2. | sprovodit ćeš |
| 3. | sprovodit će |
| množina | |
| 1. | sprovodit ćemo |
| 2. | sprovodit ćete |
| 3. | sprovodit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | sprovođah |
| 2. | sprovođaše |
| 3. | sprovođaše |
| množina | |
| 1. | sprovođasmo |
| 2. | sprovođaste |
| 3. | sprovođahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | sprovodio sam |
| 2. | sprovodio si |
| 3. | sprovodio je |
| množina | |
| 1. | sprovodili smo |
| 2. | sprovodili ste |
| 3. | sprovodili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam sprovodio |
| 2. | bio si sprovodio |
| 3. | bio je sprovodio |
| množina | |
| 1. | bili smo sprovodili |
| 2. | bili ste sprovodili |
| 3. | bili su sprovodili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | sprovodi |
| množina | |
| 1. | sprovodimo |
| 2. | sprovodite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| sprovodeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| sprovodio, sprovodila, sprovodilo | |
| sprovodili, sprovodile, sprovodila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| sprovođen, sprovođena, sprovođeno | |
| sprovođeni, sprovođene, sprovođena | |
Etimologija
✧ vidi spròvesti
