šepíriti se
šepíriti se (šepúriti se) nesvrš. 〈prez. šèpīrīm se, pril. sad. -rēći se, gl. im. -rēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| šepuriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | šepurim |
| 2. | šepuriš |
| 3. | šepuri |
| množina | |
| 1. | šepurimo |
| 2. | šepurite |
| 3. | šepure |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | šepurit ću |
| 2. | šepurit ćeš |
| 3. | šepurit će |
| množina | |
| 1. | šepurit ćemo |
| 2. | šepurit ćete |
| 3. | šepurit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | šepurah |
| 2. | šepuraše |
| 3. | šepuraše |
| množina | |
| 1. | šepurasmo |
| 2. | šepuraste |
| 3. | šepurahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | šepurio sam |
| 2. | šepurio si |
| 3. | šepurio je |
| množina | |
| 1. | šepurili smo |
| 2. | šepurili ste |
| 3. | šepurili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam šepurio |
| 2. | bio si šepurio |
| 3. | bio je šepurio |
| množina | |
| 1. | bili smo šepurili |
| 2. | bili ste šepurili |
| 3. | bili su šepurili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | šepuri |
| množina | |
| 1. | šepurimo |
| 2. | šepurite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| šepureći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| šepurio, šepurila, šepurilo | |
| šepurili, šepurile, šepurila | |
Definicija
| 1. | hodati uzdignute glave, napuhanih prsa i lepezasto raširenog repa (o paunu, puranu) |
| 2. | pren. držati se oholo, razmetati se, praviti se važan |
