šokírati
šokírati (koga, se) dv. 〈prez. šòkīrām (se), pril. sad. -ajūći (se), pril. pr. -āvši (se), gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Dv. | |
|---|---|
| infinitiv | |
| šokirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | šokiram |
| 2. | šokiraš |
| 3. | šokira |
| množina | |
| 1. | šokiramo |
| 2. | šokirate |
| 3. | šokiraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | šokirat ću |
| 2. | šokirat ćeš |
| 3. | šokirat će |
| množina | |
| 1. | šokirat ćemo |
| 2. | šokirat ćete |
| 3. | šokirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | šokirah |
| 2. | šokiraše |
| 3. | šokiraše |
| množina | |
| 1. | šokirasmo |
| 2. | šokiraste |
| 3. | šokirahu |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | šokirah |
| 2. | |
| 3. | |
| množina | |
| 1. | |
| 2. | |
| 3. | |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | šokirao sam |
| 2. | šokirao si |
| 3. | šokirao je |
| množina | |
| 1. | šokirali smo |
| 2. | šokirali ste |
| 3. | šokirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam šokirao |
| 2. | bio si šokirao |
| 3. | bio je šokirao |
| množina | |
| 1. | bili smo šokirali |
| 2. | bili ste šokirali |
| 3. | bili su šokirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | šokiraj |
| množina | |
| 1. | šokirajmo |
| 2. | šokirajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| šokirajući | |
| glagolski prilog prošli | |
| šokiravši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| šokirao, šokirala, šokiralo | |
| šokirali, šokirale, šokirala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| šokiran, šokirana, šokirano | |
| šokirani, šokirane, šokirana | |
Definicija
| 1. | (koga) izazivati/izazvati šok, preneraziti, zapanjivati, sablazniti, užasnuti/užasavati |
| 2. | (se) preneraziti se, zapanjiti se, sablazniti/sablažnjavati se |
Etimologija
✧ vidi šȍk2
