štȅtnīk
štȅtnīk m 〈V -īče, N mn -īci〉
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | štetnik |
| G | štetnika |
| D | štetniku |
| A | štetnika |
| V | štetniče |
| L | štetniku |
| I | štetnikom |
| množina | |
| N | štetnici |
| G | štetnika |
| D | štetnicima |
| A | štetnike |
| V | štetnici |
| L | štetnicima |
| I | štetnicima |
Definicija
| 1. | štetočina (o životinjama) |
| 2. | onaj koji je nanio štetu, koji je kriv (ob. u prometnim nesrećama) |
Etimologija
✧ vidi štȅta
