šùštati
šùštati () nesvrš. 〈prez. -tīm, pril. sad. -tēći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| šuštati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | šuštim |
| 2. | šuštiš |
| 3. | šušti |
| množina | |
| 1. | šuštimo |
| 2. | šuštite |
| 3. | šušte |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | šuštat ću |
| 2. | šuštat ćeš |
| 3. | šuštat će |
| množina | |
| 1. | šuštat ćemo |
| 2. | šuštat ćete |
| 3. | šuštat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | šuštah |
| 2. | šuštaše |
| 3. | šuštaše |
| množina | |
| 1. | šuštasmo |
| 2. | šuštaste |
| 3. | šuštahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | šuštao sam |
| 2. | šuštao si |
| 3. | šuštao je |
| množina | |
| 1. | šuštali smo |
| 2. | šuštali ste |
| 3. | šuštali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam šuštao |
| 2. | bio si šuštao |
| 3. | bio je šuštao |
| množina | |
| 1. | bili smo šuštali |
| 2. | bili ste šuštali |
| 3. | bili su šuštali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | šušti |
| množina | |
| 1. | šuštimo |
| 2. | šuštite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| šušteći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| šuštao, šuštala, šuštalo | |
| šuštali, šuštale, šuštala | |
Definicija
proizvoditi šum, kretati se šumno, šumiti (lišće na vjetru, suho lišće, papir pri rukovanju itd.)
Frazeologija
⃟ šušteći novac, šušteća banknota koji vrijedi, koji ima očitu vrijednost
Onomastika
♦ pr. (nadimačka, ob. za onoga koji šuška pri govoru): Šẉšanj (Koprivnica, Zagreb, Primorje), Šẉšenj (Bjelovar, Ðurđevac), Šȕškalo (Zagreb, Dugo Selo), Šȕškavac (Vinkovci, Vukovar), Šúško (Split, Šibenik, Zadar, Dubrovnik), Šúškov (Split, Šibenik), Šúšković (340, Zagreb, Sesvete, Vinkovci)
Etimologija
✧ onom.
