bogòvati
bogòvati () nesvrš. 〈prez. bògujēm, pril. sad. bògujūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| bogovati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | bogujem |
| 2. | boguješ |
| 3. | boguje |
| množina | |
| 1. | bogujemo |
| 2. | bogujete |
| 3. | boguju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | bogovat ću |
| 2. | bogovat ćeš |
| 3. | bogovat će |
| množina | |
| 1. | bogovat ćemo |
| 2. | bogovat ćete |
| 3. | bogovat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bogovah |
| 2. | bogovaše |
| 3. | bogovaše |
| množina | |
| 1. | bogovasmo |
| 2. | bogovaste |
| 3. | bogovahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | bogovao sam |
| 2. | bogovao si |
| 3. | bogovao je |
| množina | |
| 1. | bogovali smo |
| 2. | bogovali ste |
| 3. | bogovali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam bogovao |
| 2. | bio si bogovao |
| 3. | bio je bogovao |
| množina | |
| 1. | bili smo bogovali |
| 2. | bili ste bogovali |
| 3. | bili su bogovali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | boguj |
| množina | |
| 1. | bogujmo |
| 2. | bogujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| bogujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| bogovao, bogovala, bogovalo | |
| bogovali, bogovale, bogovala | |
Definicija
razg. biti moćan među ljudima, imati veliku moć, »biti bog«; drmati [nisam mogao dobiti (postići, stići i sl.)... da se bogujem nisam nikako mogao dobiti (postići i sl.)]
Etimologija
✧ vidi Bȏg
