smekšávati
smekšávati (što, koga, se) nesvrš. 〈prez. smèkšāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| smekšavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | smekšavam |
| 2. | smekšavaš |
| 3. | smekšava |
| množina | |
| 1. | smekšavamo |
| 2. | smekšavate |
| 3. | smekšavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | smekšavat ću |
| 2. | smekšavat ćeš |
| 3. | smekšavat će |
| množina | |
| 1. | smekšavat ćemo |
| 2. | smekšavat ćete |
| 3. | smekšavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | smekšavah |
| 2. | smekšavaše |
| 3. | smekšavaše |
| množina | |
| 1. | smekšavasmo |
| 2. | smekšavaste |
| 3. | smekšavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | smekšavao sam |
| 2. | smekšavao si |
| 3. | smekšavao je |
| množina | |
| 1. | smekšavali smo |
| 2. | smekšavali ste |
| 3. | smekšavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam smekšavao |
| 2. | bio si smekšavao |
| 3. | bio je smekšavao |
| množina | |
| 1. | bili smo smekšavali |
| 2. | bili ste smekšavali |
| 3. | bili su smekšavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | smekšavaj |
| množina | |
| 1. | smekšavajmo |
| 2. | smekšavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| smekšavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| smekšavao, smekšavala, smekšavalo | |
| smekšavali, smekšavale, smekšavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| smekšavan, smekšavana, smekšavano | |
| smekšavani, smekšavane, smekšavana | |
Etimologija
✧ vidi smèkšati
