smúcati se
smúcati se nesvrš. 〈prez. smẉcām se, pril. sad. -ajūći se, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| smucati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | smucam |
| 2. | smucaš |
| 3. | smuca |
| množina | |
| 1. | smucamo |
| 2. | smucate |
| 3. | smucaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | smucat ću |
| 2. | smucat ćeš |
| 3. | smucat će |
| množina | |
| 1. | smucat ćemo |
| 2. | smucat ćete |
| 3. | smucat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | smucah |
| 2. | smucaše |
| 3. | smucaše |
| množina | |
| 1. | smucasmo |
| 2. | smucaste |
| 3. | smucahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | smucao sam |
| 2. | smucao si |
| 3. | smucao je |
| množina | |
| 1. | smucali smo |
| 2. | smucali ste |
| 3. | smucali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam smucao |
| 2. | bio si smucao |
| 3. | bio je smucao |
| množina | |
| 1. | bili smo smucali |
| 2. | bili ste smucali |
| 3. | bili su smucali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | smucaj |
| množina | |
| 1. | smucajmo |
| 2. | smucajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| smucajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| smucao, smucala, smucalo | |
| smucali, smucale, smucala | |
Definicija
pejor. skitati se, klatariti se, povlačiti se (po ulicama i sl.)
Etimologija
✧ ekspr. ≃ v. smẉk
