snevesèliti se
snevesèliti se svrš. 〈prez. snevèselīm se, pril. pr. -īvši se, prid. rad. snevesèlio se〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| sneveseliti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | sneveselim |
| 2. | sneveseliš |
| 3. | sneveseli |
| množina | |
| 1. | sneveselimo |
| 2. | sneveselite |
| 3. | snevesele |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | sneveselit ću |
| 2. | sneveselit ćeš |
| 3. | sneveselit će |
| množina | |
| 1. | sneveselit ćemo |
| 2. | sneveselit ćete |
| 3. | sneveselit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | sneveselih |
| 2. | sneveseli |
| 3. | sneveseli |
| množina | |
| 1. | sneveselismo |
| 2. | sneveseliste |
| 3. | sneveseliše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | sneveselio sam |
| 2. | sneveselio si |
| 3. | sneveselio je |
| množina | |
| 1. | sneveselili smo |
| 2. | sneveselili ste |
| 3. | sneveselili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam sneveselio |
| 2. | bio si sneveselio |
| 3. | bio je sneveselio |
| množina | |
| 1. | bili smo sneveselili |
| 2. | bili ste sneveselili |
| 3. | bili su sneveselili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | sneveseli |
| množina | |
| 1. | sneveselimo |
| 2. | sneveselite |
| glagolski prilog prošli | |
| sneveselivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| sneveselio, sneveselila, sneveselilo | |
| sneveselili, sneveselile, sneveselila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| sneveseljen, sneveseljena, sneveseljeno | |
| sneveseljeni, sneveseljene, sneveseljena | |
Definicija
postati neveseo, rastužiti se
