blȁgo
blȁgo uzv.
Definicija
nesamostalno u kontekstu: [blago meni, tebi; blago si ga (tebi, meni, njemu) izražava zadovoljstvo, sreću nad čim što se upravo dogodilo ili se za to upravo saznalo iz riječi sugovornika: izvrsno!, odlično!, kakva sreća!, budi sretan! itd.; blago ti se]
Frazeologija
⃟ blago gazdi u sirotu selu onome tko ima ili posluje lakše je među siromasima nego među drugima koji imaju i posluju
Etimologija
✧ v. blag
