smráčiti se
smráčiti se svrš. 〈prez. smrȃčīm se, pril. pr. -īvši se, prid. trp. smrȃčen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| smračiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | smračim |
| 2. | smračiš |
| 3. | smrači |
| množina | |
| 1. | smračimo |
| 2. | smračite |
| 3. | smrače |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | smračit ću |
| 2. | smračit ćeš |
| 3. | smračit će |
| množina | |
| 1. | smračit ćemo |
| 2. | smračit ćete |
| 3. | smračit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | smračih |
| 2. | smrači |
| 3. | smrači |
| množina | |
| 1. | smračismo |
| 2. | smračiste |
| 3. | smračiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | smračio sam |
| 2. | smračio si |
| 3. | smračio je |
| množina | |
| 1. | smračili smo |
| 2. | smračili ste |
| 3. | smračili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam smračio |
| 2. | bio si smračio |
| 3. | bio je smračio |
| množina | |
| 1. | bili smo smračili |
| 2. | bili ste smračili |
| 3. | bili su smračili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | smrači |
| množina | |
| 1. | smračimo |
| 2. | smračite |
| glagolski prilog prošli | |
| smračivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| smračio, smračila, smračilo | |
| smračili, smračile, smračila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| smračen, smračena, smračeno | |
| smračeni, smračene, smračena | |
Definicija
| 1. | postati mračno [nebo se smračilo] |
| 2. | pren. dobiti mračan izgled [lice mu se smračilo]; namrgoditi se |
Etimologija
✧ s (a)- + v. mrak
