smŕsiti
smŕsiti (što) svrš. 〈prez. smȓsīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. smȓšen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| smrsiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | smrsim |
| 2. | smrsiš |
| 3. | smrsi |
| množina | |
| 1. | smrsimo |
| 2. | smrsite |
| 3. | smrse |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | smrsit ću |
| 2. | smrsit ćeš |
| 3. | smrsit će |
| množina | |
| 1. | smrsit ćemo |
| 2. | smrsit ćete |
| 3. | smrsit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | smrsih |
| 2. | smrsi |
| 3. | smrsi |
| množina | |
| 1. | smrsismo |
| 2. | smrsiste |
| 3. | smrsiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | smrsio sam |
| 2. | smrsio si |
| 3. | smrsio je |
| množina | |
| 1. | smrsili smo |
| 2. | smrsili ste |
| 3. | smrsili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam smrsio |
| 2. | bio si smrsio |
| 3. | bio je smrsio |
| množina | |
| 1. | bili smo smrsili |
| 2. | bili ste smrsili |
| 3. | bili su smrsili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | smrsi |
| množina | |
| 1. | smrsimo |
| 2. | smrsite |
| glagolski prilog prošli | |
| smrsivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| smrsio, smrsila, smrsilo | |
| smrsili, smrsile, smrsila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| smršen, smršena, smršeno | |
| smršeni, smršene, smršena | |
Definicija
| 1. | zamrsiti, zaplesti |
| 2. | pren. izgovoriti nešto nerazumljivo i ob. mrzovoljno i preko volje; promrsiti |
Frazeologija
⃟ smrsiti konce komu nanijeti zlo, pobrkati račune
