búditi
búditi (koga, se) nesvrš. 〈prez. bẉdīm (se), pril. sad. -dēći (se), gl. im. -đēnje〉
Nesvršeni | |
---|---|
infinitiv | |
buditi | |
prezent | |
jednina | |
1. | budim |
2. | budiš |
3. | budi |
množina | |
1. | budimo |
2. | budite |
3. | bude |
futur | |
jednina | |
1. | budit ću |
2. | budit ćeš |
3. | budit će |
množina | |
1. | budit ćemo |
2. | budit ćete |
3. | budit će |
imperfekt | |
jednina | |
1. | buđah |
2. | buđaše |
3. | buđaše |
množina | |
1. | buđasmo |
2. | buđaste |
3. | buđahu |
perfekt | |
jednina | |
1. | budio sam |
2. | budio si |
3. | budio je |
množina | |
1. | budili smo |
2. | budili ste |
3. | budili su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam budio |
2. | bio si budio |
3. | bio je budio |
množina | |
1. | bili smo budili |
2. | bili ste budili |
3. | bili su budili |
imperativ | |
jednina | |
2. | budi |
množina | |
1. | budimo |
2. | budite |
glagolski prilog sadašnji | |
budeći | |
glagolski pridjev aktivni | |
budio, budila, budilo | |
budili, budile, budila | |
glagolski pridjev pasivni | |
buđen, buđena, buđeno | |
buđeni, buđene, buđena |
1. | prekidati san komu, prestati spavati [buditi se rano] |
2. | (se) pren. a. oživljavati [priroda se budi; osjećaji se bude] b. pojavljivati se kao nešto novo [u njemu se budi mladost] |