izglàčati
izglàčati (što) svrš. 〈prez. -ām, pril. pr. -āvši, prid. trp. ȉzglačān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izglačati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izglačam |
| 2. | izglačaš |
| 3. | izglača |
| množina | |
| 1. | izglačamo |
| 2. | izglačate |
| 3. | izglačaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izglačat ću |
| 2. | izglačat ćeš |
| 3. | izglačat će |
| množina | |
| 1. | izglačat ćemo |
| 2. | izglačat ćete |
| 3. | izglačat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izglačah |
| 2. | izglača |
| 3. | izglača |
| množina | |
| 1. | izglačasmo |
| 2. | izglačaste |
| 3. | izglačaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izglačao sam |
| 2. | izglačao si |
| 3. | izglačao je |
| množina | |
| 1. | izglačali smo |
| 2. | izglačali ste |
| 3. | izglačali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izglačao |
| 2. | bio si izglačao |
| 3. | bio je izglačao |
| množina | |
| 1. | bili smo izglačali |
| 2. | bili ste izglačali |
| 3. | bili su izglačali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izglačaj |
| množina | |
| 1. | izglačajmo |
| 2. | izglačajte |
| glagolski prilog prošli | |
| izglačavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izglačao, izglačala, izglačalo | |
| izglačali, izglačale, izglačala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izglačan, izglačana, izglačano | |
| izglačani, izglačane, izglačana | |
Definicija
| 1. | završiti glačanje, urediti površinu glačanjem [izglačati rublje]; ispeglati, usp. glačati |
| 2. | izgladiti grubu površinu [izglačati kamen; izglačati klupu; izglačati sjedaljku] |
Etimologija
✧ iz- + v. glačati
