izùčiti
izùčiti svrš. 〈prez. ìzučīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ìzučen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izučiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izučim |
| 2. | izučiš |
| 3. | izuči |
| množina | |
| 1. | izučimo |
| 2. | izučite |
| 3. | izuče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izučit ću |
| 2. | izučit ćeš |
| 3. | izučit će |
| množina | |
| 1. | izučit ćemo |
| 2. | izučit ćete |
| 3. | izučit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izučih |
| 2. | izuči |
| 3. | izuči |
| množina | |
| 1. | izučismo |
| 2. | izučiste |
| 3. | izučiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izučio sam |
| 2. | izučio si |
| 3. | izučio je |
| množina | |
| 1. | izučili smo |
| 2. | izučili ste |
| 3. | izučili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izučio |
| 2. | bio si izučio |
| 3. | bio je izučio |
| množina | |
| 1. | bili smo izučili |
| 2. | bili ste izučili |
| 3. | bili su izučili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izuči |
| množina | |
| 1. | izučimo |
| 2. | izučite |
| glagolski prilog prošli | |
| izučivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izučio, izučila, izučilo | |
| izučili, izučile, izučila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izučen, izučena, izučeno | |
| izučeni, izučene, izučena | |
Definicija
| 1. | (što) postići u čemu potpuno znanje, istraživanje, u potpunosti ovladati čime, dokraja naučiti [izučiti zanat] |
| 2. | (koga) dati kome takvo znanje |
Etimologija
✧ iz- + v. učiti
