elektromàgnēt
elektromàgnēt m 〈G elektromagnéta〉
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | elektromagnet |
| G | elektromagneta |
| D | elektromagnetu |
| A | elektromagnet |
| V | elektromagnete |
| L | elektromagnetu |
| I | elektromagnetom |
| množina | |
| N | elektromagneti |
| G | elektromagneta |
| D | elektromagnetima |
| A | elektromagnete |
| V | elektromagneti |
| L | elektromagnetima |
| I | elektromagnetima |
Definicija
fiz. uređaj koji se sastoji od feromagnetske jezgre i zavojnice oko te jezgre (kad zavojnicom poteče struja jezgra se magnetizira)
Etimologija
✧ elektro- + v. magnet
