čȑčkati
čȑčkati () nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| črčkati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | črčkam |
| 2. | črčkaš |
| 3. | črčka |
| množina | |
| 1. | črčkamo |
| 2. | črčkate |
| 3. | črčkaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | črčkat ću |
| 2. | črčkat ćeš |
| 3. | črčkat će |
| množina | |
| 1. | črčkat ćemo |
| 2. | črčkat ćete |
| 3. | črčkat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | črčkah |
| 2. | črčkaše |
| 3. | črčkaše |
| množina | |
| 1. | črčkasmo |
| 2. | črčkaste |
| 3. | črčkahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | črčkao sam |
| 2. | črčkao si |
| 3. | črčkao je |
| množina | |
| 1. | črčkali smo |
| 2. | črčkali ste |
| 3. | črčkali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam črčkao |
| 2. | bio si črčkao |
| 3. | bio je črčkao |
| množina | |
| 1. | bili smo črčkali |
| 2. | bili ste črčkali |
| 3. | bili su črčkali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | črčkaj |
| množina | |
| 1. | črčkajmo |
| 2. | črčkajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| črčkajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| črčkao, črčkala, črčkalo | |
| črčkali, črčkale, črčkala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| črčkan, črčkana, črčkano | |
| črčkani, črčkane, črčkana | |
Definicija
| 1. | nesvjesno šarati, onako kako se radi poluodsutno slušajući koga; crtati, črčkarati |
| 2. | pejor. loše pisati ili crtati |
Etimologija
✧ ekspr.
