uvŕnuti
uvŕnuti (što) svrš. 〈prez. ùvṟnēm, pril. pr. -ūvši, imp. uvŕni, prid. trp. ùvrnūt〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uvrnuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | uvrnem |
| 2. | uvrneš |
| 3. | uvrne |
| množina | |
| 1. | uvrnemo |
| 2. | uvrnete |
| 3. | uvrnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uvrnut ću |
| 2. | uvrnut ćeš |
| 3. | uvrnut će |
| množina | |
| 1. | uvrnut ćemo |
| 2. | uvrnut ćete |
| 3. | uvrnut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | uvrnuh |
| 2. | uvrnu |
| 3. | uvrnu |
| množina | |
| 1. | uvrnusmo |
| 2. | uvrnuste |
| 3. | uvrnuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | uvrnuo sam |
| 2. | uvrnuo si |
| 3. | uvrnuo je |
| množina | |
| 1. | uvrnuli smo |
| 2. | uvrnuli ste |
| 3. | uvrnuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam uvrnuo |
| 2. | bio si uvrnuo |
| 3. | bio je uvrnuo |
| množina | |
| 1. | bili smo uvrnuli |
| 2. | bili ste uvrnuli |
| 3. | bili su uvrnuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | uvrni |
| množina | |
| 1. | uvrnimo |
| 2. | uvrnite |
| glagolski prilog prošli | |
| uvrnuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| uvrnuo, uvrnula, uvrnulo | |
| uvrnuli, uvrnule, uvrnula | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| uvrnut, uvrnuta, uvrnuto | |
| uvrnuti, uvrnute, uvrnuta | |
Definicija
| 1. | uvijanjem, zavrtanjem dati spiralni oblik [uvrnuti peteljku lubenice da prije sazri] |
| 2. | ugasiti, okrećući uvući [uvrnuti stijenj svjetiljke] |
| 3. | (pre)savijanjem podviti, posuvratiti, zavrnuti (rukav košulje) |
| 4. | naglim okretanjem zadati bol, izviti [uvrnuti ruku] |
Frazeologija
⃟ uvrnuti kome šiju zakrenuti vratom (ob. kao prijetnja)
Etimologija
✧ vidi uvẕtjeti
