uštògljiti
uštògljiti (se) svrš. 〈prez. -īm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. ùštogljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uštogljiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | uštogljim |
| 2. | uštogljiš |
| 3. | uštoglji |
| množina | |
| 1. | uštogljimo |
| 2. | uštogljite |
| 3. | uštoglje |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uštogljit ću |
| 2. | uštogljit ćeš |
| 3. | uštogljit će |
| množina | |
| 1. | uštogljit ćemo |
| 2. | uštogljit ćete |
| 3. | uštogljit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | uštogljih |
| 2. | uštoglji |
| 3. | uštoglji |
| množina | |
| 1. | uštogljismo |
| 2. | uštogljiste |
| 3. | uštogljiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | uštogljio sam |
| 2. | uštogljio si |
| 3. | uštogljio je |
| množina | |
| 1. | uštogljili smo |
| 2. | uštogljili ste |
| 3. | uštogljili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam uštogljio |
| 2. | bio si uštogljio |
| 3. | bio je uštogljio |
| množina | |
| 1. | bili smo uštogljili |
| 2. | bili ste uštogljili |
| 3. | bili su uštogljili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | uštoglji |
| množina | |
| 1. | uštogljimo |
| 2. | uštogljite |
| glagolski prilog prošli | |
| uštogljivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| uštogljio, uštogljila, uštogljilo | |
| uštogljili, uštogljile, uštogljila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| uštogljen, uštogljena, uštogljeno | |
| uštogljeni, uštogljene, uštogljena | |
Definicija
razg. pejor. jako se ukočiti u smislu ponašanja, postati usiljen
Etimologija
✧ u- + v. štagalj
