zabádati
zabádati (što) nesvrš. 〈prez. zàbādām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| zabadati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | zabadam |
| 2. | zabadaš |
| 3. | zabada |
| množina | |
| 1. | zabadamo |
| 2. | zabadate |
| 3. | zabadaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | zabadat ću |
| 2. | zabadat ćeš |
| 3. | zabadat će |
| množina | |
| 1. | zabadat ćemo |
| 2. | zabadat ćete |
| 3. | zabadat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | zabadah |
| 2. | zabadaše |
| 3. | zabadaše |
| množina | |
| 1. | zabadasmo |
| 2. | zabadaste |
| 3. | zabadahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | zabadao sam |
| 2. | zabadao si |
| 3. | zabadao je |
| množina | |
| 1. | zabadali smo |
| 2. | zabadali ste |
| 3. | zabadali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam zabadao |
| 2. | bio si zabadao |
| 3. | bio je zabadao |
| množina | |
| 1. | bili smo zabadali |
| 2. | bili ste zabadali |
| 3. | bili su zabadali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | zabadaj |
| množina | |
| 1. | zabadajmo |
| 2. | zabadajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| zabadajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| zabadao, zabadala, zabadalo | |
| zabadali, zabadale, zabadala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| zabadan, zabadana, zabadano | |
| zabadani, zabadane, zabadana | |
Frazeologija
⃟ zabadati (u) koga stalno nekomu dosađivati zajedljivim primjedbama; zakerati;
zabadati nogama u hodu ne moći dovoljno dizati noge i stopalima udarati o tlo, »rovati«;
zabadati nos (u što) pačati se u nešto, ob. nepozvan ili neželjen;
zabadati trn u zdravu nogu kvariti neku dobru zamisao, bacati klipove
zabadati nogama u hodu ne moći dovoljno dizati noge i stopalima udarati o tlo, »rovati«;
zabadati nos (u što) pačati se u nešto, ob. nepozvan ili neželjen;
zabadati trn u zdravu nogu kvariti neku dobru zamisao, bacati klipove
Etimologija
✧ vidi zàbosti
