Hrvatski jezični portal

zavézati

zavézati (se) svrš. 〈prez. zàvēžēm (se), pril. pr. -āvši (se), imp. zavéži (se), prid. trp. zàvēzan〉

Svršeni
infinitiv
zavezati

prezent
jednina
1.	zavežem
2.	zavežeš
3.	zaveže
množina
1.	zavežemo
2.	zavežete
3.	zavežu

futur
jednina
1.	zavezat ću
2.	zavezat ćeš
3.	zavezat će
množina
1.	zavezat ćemo
2.	zavezat ćete
3.	zavezat će

aorist
jednina
1.	zavezah
2.	zaveza
3.	zaveza
množina
1.	zavezasmo
2.	zavezaste
3.	zavezaše

perfekt
jednina
1.	zavezao sam
2.	zavezao si
3.	zavezao je
množina
1.	zavezali smo
2.	zavezali ste
3.	zavezali su

pluskvamperfekt
jednina
1.	bio sam zavezao
2.	bio si zavezao
3.	bio je zavezao
množina
1.	bili smo zavezali
2.	bili ste zavezali
3.	bili su zavezali

imperativ
jednina
2.	zaveži
množina
1.	zavežimo
2.	zavežite

glagolski prilog prošli
zavezavši

glagolski pridjev aktivni
zavezao, zavezala, zavezalo
zavezali, zavezale, zavezala

glagolski pridjev pasivni
zavezan, zavezana, zavezano
zavezani, zavezane, zavezana

Definicija

1.	(što) a. obviti, stegnuti čim što se učvršćuje uzlom b. pričvrstiti što uzicom
2.	(što) izvesti, splesti uzao; svezati
3.	(se) splesti se u uzao; svezati se

Frazeologija

⃟ jezik mu se zavezao ne može se dobro izražavati, napustila ga uobičajena rječitost;
zavežite! (riječ kojom se grubo i odlučno traži da prestane govoriti onaj koji govori previše ili koji govori gluposti);
zavezati jezik, usta 1. (komu) prisiliti da ne govori 2. () ne govoriti, šutjeti