júrnuti
júrnuti svrš. 〈prez. jẉrnēm, pril. pr. -ūvši, imp. júrni, prid. rad. jȕrnuo〉,
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| jurnuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | jurnem |
| 2. | jurneš |
| 3. | jurne |
| množina | |
| 1. | jurnemo |
| 2. | jurnete |
| 3. | jurnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | jurnut ću |
| 2. | jurnut ćeš |
| 3. | jurnut će |
| množina | |
| 1. | jurnut ćemo |
| 2. | jurnut ćete |
| 3. | jurnut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | jurnuh |
| 2. | jurnu |
| 3. | jurnu |
| množina | |
| 1. | jurnusmo |
| 2. | jurnuste |
| 3. | jurnuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | jurnuo sam |
| 2. | jurnuo si |
| 3. | jurnuo je |
| množina | |
| 1. | jurnuli smo |
| 2. | jurnuli ste |
| 3. | jurnuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam jurnuo |
| 2. | bio si jurnuo |
| 3. | bio je jurnuo |
| množina | |
| 1. | bili smo jurnuli |
| 2. | bili ste jurnuli |
| 3. | bili su jurnuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | jurni |
| množina | |
| 1. | jurnimo |
| 2. | jurnite |
| glagolski prilog prošli | |
| jurnuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| jurnuo, jurnula, jurnulo | |
| jurnuli, jurnule, jurnula | |
Definicija
v. juriti
Etimologija
✧ vidi júriti
