pòzvati
pòzvati (koga, što, se) svrš. 〈prez. pozòvēm (se), pril. pr. -āvši (se), imp. pozòvi (se), prid. trp. pȍzvān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pozvati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pozovem |
| 2. | pozoveš |
| 3. | pozove |
| množina | |
| 1. | pozovemo |
| 2. | pozovete |
| 3. | pozovu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pozvat ću |
| 2. | pozvat ćeš |
| 3. | pozvat će |
| množina | |
| 1. | pozvat ćemo |
| 2. | pozvat ćete |
| 3. | pozvat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | pozvah |
| 2. | pozva |
| 3. | pozva |
| množina | |
| 1. | pozvasmo |
| 2. | pozvaste |
| 3. | pozvaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pozvao sam |
| 2. | pozvao si |
| 3. | pozvao je |
| množina | |
| 1. | pozvali smo |
| 2. | pozvali ste |
| 3. | pozvali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pozvao |
| 2. | bio si pozvao |
| 3. | bio je pozvao |
| množina | |
| 1. | bili smo pozvali |
| 2. | bili ste pozvali |
| 3. | bili su pozvali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pozovi |
| množina | |
| 1. | pozovimo |
| 2. | pozovite |
| glagolski prilog prošli | |
| pozvavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pozvao, pozvala, pozvalo | |
| pozvali, pozvale, pozvala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| pozvan, pozvana, pozvano | |
| pozvani, pozvane, pozvana | |
Definicija
| 1. | glasno zazvati; zavikati na koga da dođe |
| 2. | a. uputiti kome poziv [pozvati na sastanak] b. uglaviti za koga da dođe ili bude nazočan [pozvati taksi] |
| 3. | rij. nazvati (telefonom) |
| 4. | (se) zasnivati; temeljiti zahtjev, molbu i sl. na čemu [pozvao se na raniju sudsku presudu] |
Etimologija
✧ po- + v. zvati
