prebacívati
prebacívati (što, koga, se) nesvrš. 〈prez. prebàcujēm, pril. sad. prebàcujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| prebacivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | prebacujem |
| 2. | prebacuješ |
| 3. | prebacuje |
| množina | |
| 1. | prebacujemo |
| 2. | prebacujete |
| 3. | prebacuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | prebacivat ću |
| 2. | prebacivat ćeš |
| 3. | prebacivat će |
| množina | |
| 1. | prebacivat ćemo |
| 2. | prebacivat ćete |
| 3. | prebacivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | prebacivah |
| 2. | prebacivaše |
| 3. | prebacivaše |
| množina | |
| 1. | prebacivasmo |
| 2. | prebacivaste |
| 3. | prebacivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | prebacivao sam |
| 2. | prebacivao si |
| 3. | prebacivao je |
| množina | |
| 1. | prebacivali smo |
| 2. | prebacivali ste |
| 3. | prebacivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam prebacivao |
| 2. | bio si prebacivao |
| 3. | bio je prebacivao |
| množina | |
| 1. | bili smo prebacivali |
| 2. | bili ste prebacivali |
| 3. | bili su prebacivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | prebacuj |
| množina | |
| 1. | prebacujmo |
| 2. | prebacujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| prebacujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| prebacivao, prebacivala, prebacivalo | |
| prebacivali, prebacivale, prebacivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| prebacivan, prebacivana, prebacivano | |
| prebacivani, prebacivane, prebacivana | |
Etimologija
✧ vidi prebáciti
