obdáriti
obdáriti (koga) svrš. 〈prez. òbdārīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. òbdāren〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| obdariti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | obdarim |
| 2. | obdariš |
| 3. | obdari |
| množina | |
| 1. | obdarimo |
| 2. | obdarite |
| 3. | obdare |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | obdarit ću |
| 2. | obdarit ćeš |
| 3. | obdarit će |
| množina | |
| 1. | obdarit ćemo |
| 2. | obdarit ćete |
| 3. | obdarit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | obdarih |
| 2. | obdari |
| 3. | obdari |
| množina | |
| 1. | obdarismo |
| 2. | obdariste |
| 3. | obdariše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | obdario sam |
| 2. | obdario si |
| 3. | obdario je |
| množina | |
| 1. | obdarili smo |
| 2. | obdarili ste |
| 3. | obdarili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam obdario |
| 2. | bio si obdario |
| 3. | bio je obdario |
| množina | |
| 1. | bili smo obdarili |
| 2. | bili ste obdarili |
| 3. | bili su obdarili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | obdari |
| množina | |
| 1. | obdarimo |
| 2. | obdarite |
| glagolski prilog prošli | |
| obdarivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| obdario, obdarila, obdarilo | |
| obdarili, obdarile, obdarila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| obdaren, obdarena, obdareno | |
| obdareni, obdarene, obdarena | |
Definicija
darovati komu što; nadariti
Etimologija
✧ o (b)- + v. dar
