òjaditi
òjaditi (koga) svrš. 〈prez. -īm, pril. pr. -īvši, prid. trp. òjađen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ojaditi | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ojadim |
| 2. | ojadiš |
| 3. | ojadi |
| množina | |
| 1. | ojadimo |
| 2. | ojadite |
| 3. | ojade |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ojadit ću |
| 2. | ojadit ćeš |
| 3. | ojadit će |
| množina | |
| 1. | ojadit ćemo |
| 2. | ojadit ćete |
| 3. | ojadit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | ojadih |
| 2. | ojadi |
| 3. | ojadi |
| množina | |
| 1. | ojadismo |
| 2. | ojadiste |
| 3. | ojadiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ojadio sam |
| 2. | ojadio si |
| 3. | ojadio je |
| množina | |
| 1. | ojadili smo |
| 2. | ojadili ste |
| 3. | ojadili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ojadio |
| 2. | bio si ojadio |
| 3. | bio je ojadio |
| množina | |
| 1. | bili smo ojadili |
| 2. | bili ste ojadili |
| 3. | bili su ojadili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | ojadi |
| množina | |
| 1. | ojadimo |
| 2. | ojadite |
| glagolski prilog prošli | |
| ojadivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ojadio, ojadila, ojadilo | |
| ojadili, ojadile, ojadila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| ojađen, ojađena, ojađeno | |
| ojađeni, ojađene, ojađena | |
Definicija
učiniti da tko postane jadan, pun jada
Etimologija
✧ o (b)- + v. jad
