màštati
màštati (o komu, čemu) nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| maštati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | maštam |
| 2. | maštaš |
| 3. | mašta |
| množina | |
| 1. | maštamo |
| 2. | maštate |
| 3. | maštaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | maštat ću |
| 2. | maštat ćeš |
| 3. | maštat će |
| množina | |
| 1. | maštat ćemo |
| 2. | maštat ćete |
| 3. | maštat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | maštah |
| 2. | maštaše |
| 3. | maštaše |
| množina | |
| 1. | maštasmo |
| 2. | maštaste |
| 3. | maštahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | maštao sam |
| 2. | maštao si |
| 3. | maštao je |
| množina | |
| 1. | maštali smo |
| 2. | maštali ste |
| 3. | maštali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam maštao |
| 2. | bio si maštao |
| 3. | bio je maštao |
| množina | |
| 1. | bili smo maštali |
| 2. | bili ste maštali |
| 3. | bili su maštali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | maštaj |
| množina | |
| 1. | maštajmo |
| 2. | maštajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| maštajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| maštao, maštala, maštalo | |
| maštali, maštale, maštala | |
Definicija
predavati se mašti, misliti na što daleko ili nedostupno, sanjariti o čemu; maštariti
Etimologija
✧ vidi màšta
