Hrvatski jezični portal

mȅsti

mȅsti (, što) nesvrš.prez. mètēm, pril. sad. mètūći, imp. mèti, gl. im. mètēnje〉

Izvedeni oblici
Nesvršeni
infinitiv
mesti
 
prezent
jednina
1. metem
2. meteš
3. mete
množina
1. metemo
2. metete
3. metu
 
futur
jednina
1. mest ću
2. mest ćeš
3. mest će
množina
1. mest ćemo
2. mest ćete
3. mest će
 
imperfekt
jednina
1. metijah
2. metijaše
3. metijaše
množina
1. metijasmo
2. metijaste
3. metijahu
 
perfekt
jednina
1. meo sam
2. meo si
3. meo je
množina
1. meli smo
2. meli ste
3. meli su
 
pluskvamperfekt
jednina
1. bio sam meo
2. bio si meo
3. bio je meo
množina
1. bili smo meli
2. bili ste meli
3. bili su meli
 
imperativ
jednina
2. meti
množina
1. metimo
2. metite
 
glagolski prilog sadašnji
metući
 
glagolski pridjev aktivni
meo, mela, melo
meli, mele, mela
 
glagolski pridjev pasivni
meten, metena, meteno
meteni, metene, metena
Definicija
1. čistiti prostor upotrebom metle ili sličnog pomagala
2. jako padati s vjetrom (o snijegu); kovitlati, vitlati (o vjetru)
3. pren. odstranjivati nepoželjne ljude s pozicija moći i vlasti; čistiti
Frazeologija
mesti pred svojim vratima (pred svojim pragom) otklanjati svoje nedostatke (a ne tuđe), uviđati svoje slabosti (prije nego tuđe)
Onomastika
pr. (prema zanimanju i nadimačka): Métić (Požega, Slavonski Brod, Slavonija), Mètikoš (410, Glina, Banovina, Posavina, nadimak prema slabom imovinskom stanju, i koš), Mètlar (Rijeka, Požega), Mètličić (Split, sred. Dalmacija), Métlić (Nova Gradiška)
Etimologija
prasl. *mesti, *metati: bacati (rus. metát', polj. pomiatać: razbacivati), lit. mesti