múčati
múčati () nesvrš. 〈prez. -čīm, pril. sad. -čēći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| mučati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | mučim |
| 2. | mučiš |
| 3. | muči |
| množina | |
| 1. | mučimo |
| 2. | mučite |
| 3. | muče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | mučat ću |
| 2. | mučat ćeš |
| 3. | mučat će |
| množina | |
| 1. | mučat ćemo |
| 2. | mučat ćete |
| 3. | mučat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | mučah |
| 2. | mučaše |
| 3. | mučaše |
| množina | |
| 1. | mučasmo |
| 2. | mučaste |
| 3. | mučahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | mučao sam |
| 2. | mučao si |
| 3. | mučao je |
| množina | |
| 1. | mučali smo |
| 2. | mučali ste |
| 3. | mučali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam mučao |
| 2. | bio si mučao |
| 3. | bio je mučao |
| množina | |
| 1. | bili smo mučali |
| 2. | bili ste mučali |
| 3. | bili su mučali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | muči |
| množina | |
| 1. | mučimo |
| 2. | mučite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| mučeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| mučao, mučala, mučalo | |
| mučali, mučale, mučala | |
Definicija
šutjeti
Frazeologija
⃟ mučati mukom uporno šutjeti, ne oglašavati se, ne davati glasa od sebe;
mučim ne govorim (ništa) šutim (kad osoba daje na znanje da ne govori, a imala bi što reći); ako progovorim čut će me se;
tko muči dvije uči bolje je šutjeti i prikupljati iskustva nego suviše govoriti
mučim ne govorim (ništa) šutim (kad osoba daje na znanje da ne govori, a imala bi što reći); ako progovorim čut će me se;
tko muči dvije uči bolje je šutjeti i prikupljati iskustva nego suviše govoriti
Etimologija
✧ vidi mẉk
