namètati
namètati (što, se) nesvrš. 〈prez. nàmećēm (se), pril. sad. nàmećūći (se), gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| nametati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | namećem |
| 2. | namećeš |
| 3. | nameće |
| množina | |
| 1. | namećemo |
| 2. | namećete |
| 3. | nameću |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | nametat ću |
| 2. | nametat ćeš |
| 3. | nametat će |
| množina | |
| 1. | nametat ćemo |
| 2. | nametat ćete |
| 3. | nametat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | nametah |
| 2. | nametaše |
| 3. | nametaše |
| množina | |
| 1. | nametasmo |
| 2. | nametaste |
| 3. | nametahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | nametao sam |
| 2. | nametao si |
| 3. | nametao je |
| množina | |
| 1. | nametali smo |
| 2. | nametali ste |
| 3. | nametali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam nametao |
| 2. | bio si nametao |
| 3. | bio je nametao |
| množina | |
| 1. | bili smo nametali |
| 2. | bili ste nametali |
| 3. | bili su nametali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | nameći |
| množina | |
| 1. | namećimo |
| 2. | namećite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| namećući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| nametao, nametala, nametalo | |
| nametali, nametale, nametala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| nametan, nametana, nametano | |
| nametani, nametane, nametana | |
