hrábriti
hrábriti (koga, se) nesvrš. 〈prez. hrȃbrīm, pril. sad. -rēći, gl. im. -rēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| hrabriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | hrabrim |
| 2. | hrabriš |
| 3. | hrabri |
| množina | |
| 1. | hrabrimo |
| 2. | hrabrite |
| 3. | hrabre |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | hrabrit ću |
| 2. | hrabrit ćeš |
| 3. | hrabrit će |
| množina | |
| 1. | hrabrit ćemo |
| 2. | hrabrit ćete |
| 3. | hrabrit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | hrabrah |
| 2. | hrabraše |
| 3. | hrabraše |
| množina | |
| 1. | hrabrasmo |
| 2. | hrabraste |
| 3. | hrabrahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | hrabrio sam |
| 2. | hrabrio si |
| 3. | hrabrio je |
| množina | |
| 1. | hrabrili smo |
| 2. | hrabrili ste |
| 3. | hrabrili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam hrabrio |
| 2. | bio si hrabrio |
| 3. | bio je hrabrio |
| množina | |
| 1. | bili smo hrabrili |
| 2. | bili ste hrabrili |
| 3. | bili su hrabrili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | hrabri |
| množina | |
| 1. | hrabrimo |
| 2. | hrabrite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| hrabreći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| hrabrio, hrabrila, hrabrilo | |
| hrabrili, hrabrile, hrabrila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| hrabren, hrabrena, hrabreno | |
| hrabreni, hrabrene, hrabrena | |
Definicija
ohrabrivati, junačiti
Etimologija
✧ vidi hrábar
