ispróbati
ispróbati svrš. 〈prez. ìsprōbām, pril. pr. -āvši, prid. trp. ìsprōbān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| isprobati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | isprobam |
| 2. | isprobaš |
| 3. | isproba |
| množina | |
| 1. | isprobamo |
| 2. | isprobate |
| 3. | isprobaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | isprobat ću |
| 2. | isprobat ćeš |
| 3. | isprobat će |
| množina | |
| 1. | isprobat ćemo |
| 2. | isprobat ćete |
| 3. | isprobat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | isprobah |
| 2. | isproba |
| 3. | isproba |
| množina | |
| 1. | isprobasmo |
| 2. | isprobaste |
| 3. | isprobaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | isprobao sam |
| 2. | isprobao si |
| 3. | isprobao je |
| množina | |
| 1. | isprobali smo |
| 2. | isprobali ste |
| 3. | isprobali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam isprobao |
| 2. | bio si isprobao |
| 3. | bio je isprobao |
| množina | |
| 1. | bili smo isprobali |
| 2. | bili ste isprobali |
| 3. | bili su isprobali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | isprobaj |
| množina | |
| 1. | isprobajmo |
| 2. | isprobajte |
| glagolski prilog prošli | |
| isprobavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| isprobao, isprobala, isprobalo | |
| isprobali, isprobale, isprobala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| isproban, isprobana, isprobano | |
| isprobani, isprobane, isprobana | |
Definicija
| 1. | (koga) staviti na probu, vidjeti u praksi kakav je tko, pratiti kako radi; iskušati |
| 2. | (što) a. obući (odjeću i sl.) da se vidi pristaje li [isprobati haljinu] b. podvrći što provjeri da se vidi ima li željene karakteristike [isprobati auto] |
