isprebíjati
isprebíjati (koga) svrš. 〈prez. isprèbījām, pril. pr. -āvši, prid. trp. isprèbījān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| isprebijati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | isprebijam |
| 2. | isprebijaš |
| 3. | isprebija |
| množina | |
| 1. | isprebijamo |
| 2. | isprebijate |
| 3. | isprebijaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | isprebijat ću |
| 2. | isprebijat ćeš |
| 3. | isprebijat će |
| množina | |
| 1. | isprebijat ćemo |
| 2. | isprebijat ćete |
| 3. | isprebijat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | isprebijah |
| 2. | isprebija |
| 3. | isprebija |
| množina | |
| 1. | isprebijasmo |
| 2. | isprebijaste |
| 3. | isprebijaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | isprebijao sam |
| 2. | isprebijao si |
| 3. | isprebijao je |
| množina | |
| 1. | isprebijali smo |
| 2. | isprebijali ste |
| 3. | isprebijali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam isprebijao |
| 2. | bio si isprebijao |
| 3. | bio je isprebijao |
| množina | |
| 1. | bili smo isprebijali |
| 2. | bili ste isprebijali |
| 3. | bili su isprebijali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | isprebijaj |
| množina | |
| 1. | isprebijajmo |
| 2. | isprebijajte |
| glagolski prilog prošli | |
| isprebijavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| isprebijao, isprebijala, isprebijalo | |
| isprebijali, isprebijale, isprebijala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| isprebijan, isprebijana, isprebijano | |
| isprebijani, isprebijane, isprebijana | |
Definicija
jako istući [isprebijati na mrtvo ime]; izmlatiti, premlatiti
Etimologija
✧ is- + v. prebiti
