iskríviti
iskríviti (se) svrš. 〈prez. ìskrīvīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. ìskrīvljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| iskriviti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | iskrivim |
| 2. | iskriviš |
| 3. | iskrivi |
| množina | |
| 1. | iskrivimo |
| 2. | iskrivite |
| 3. | iskrive |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | iskrivit ću |
| 2. | iskrivit ćeš |
| 3. | iskrivit će |
| množina | |
| 1. | iskrivit ćemo |
| 2. | iskrivit ćete |
| 3. | iskrivit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | iskrivih |
| 2. | iskrivi |
| 3. | iskrivi |
| množina | |
| 1. | iskrivismo |
| 2. | iskriviste |
| 3. | iskriviše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | iskrivio sam |
| 2. | iskrivio si |
| 3. | iskrivio je |
| množina | |
| 1. | iskrivili smo |
| 2. | iskrivili ste |
| 3. | iskrivili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam iskrivio |
| 2. | bio si iskrivio |
| 3. | bio je iskrivio |
| množina | |
| 1. | bili smo iskrivili |
| 2. | bili ste iskrivili |
| 3. | bili su iskrivili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | iskrivi |
| množina | |
| 1. | iskrivimo |
| 2. | iskrivite |
| glagolski prilog prošli | |
| iskrivivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| iskrivio, iskrivila, iskrivilo | |
| iskrivili, iskrivile, iskrivila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| iskrivljen, iskrivljena, iskrivljeno | |
| iskrivljeni, iskrivljene, iskrivljena | |
Definicija
| 1. | (što, koga) a. učiniti krivim, učiniti da bude krivo, da odstupi u pravcu ili ravnini b. dati neprirodan izraz licu u znak nezadovoljstva, gađenja, itd. c. pren. izopačiti, pokvariti (neko učenje, nauk ili čije riječi tako da im se namjerno pripiše drugačiji smisao) |
| 2. | (se) postati kriv (o stvarima i osobama) |
Frazeologija
⃟ iskriviti vrat iron. željno koga tražiti, iščekivati, gledati za kim i okretati se;
iskriviti se od smijeha mnogo se i jako smijati
iskriviti se od smijeha mnogo se i jako smijati
Etimologija
✧ is- + v. kriviti
