ìspljuskati
ìspljuskati svrš. 〈prez. -ām, pril. pr. -āvši, prid. trp. ìspljuskān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ispljuskati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ispljuskam |
| 2. | ispljuskaš |
| 3. | ispljuska |
| množina | |
| 1. | ispljuskamo |
| 2. | ispljuskate |
| 3. | ispljuskaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ispljuskat ću |
| 2. | ispljuskat ćeš |
| 3. | ispljuskat će |
| množina | |
| 1. | ispljuskat ćemo |
| 2. | ispljuskat ćete |
| 3. | ispljuskat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | ispljuskah |
| 2. | ispljuska |
| 3. | ispljuska |
| množina | |
| 1. | ispljuskasmo |
| 2. | ispljuskaste |
| 3. | ispljuskaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ispljuskao sam |
| 2. | ispljuskao si |
| 3. | ispljuskao je |
| množina | |
| 1. | ispljuskali smo |
| 2. | ispljuskali ste |
| 3. | ispljuskali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ispljuskao |
| 2. | bio si ispljuskao |
| 3. | bio je ispljuskao |
| množina | |
| 1. | bili smo ispljuskali |
| 2. | bili ste ispljuskali |
| 3. | bili su ispljuskali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | ispljuskaj |
| množina | |
| 1. | ispljuskajmo |
| 2. | ispljuskajte |
| glagolski prilog prošli | |
| ispljuskavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ispljuskao, ispljuskala, ispljuskalo | |
| ispljuskali, ispljuskale, ispljuskala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| ispljuskan, ispljuskana, ispljuskano | |
| ispljuskani, ispljuskane, ispljuskana | |
Definicija
| 1. | (se, što) oprati ili ovlažiti pljuskajući, kvaseći vodom |
| 2. | (što) zahvaćanjem izbacivati vodu ravnomjernim pokretima ruke |
| 3. | (koga) dati više pljusaka, udariti nekoliko pljusaka; išćuškati |
