izmúdriti
izmúdriti (što) svrš. 〈prez. ìzmūdrīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ìzmūdren〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izmudriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izmudrim |
| 2. | izmudriš |
| 3. | izmudri |
| množina | |
| 1. | izmudrimo |
| 2. | izmudrite |
| 3. | izmudre |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izmudrit ću |
| 2. | izmudrit ćeš |
| 3. | izmudrit će |
| množina | |
| 1. | izmudrit ćemo |
| 2. | izmudrit ćete |
| 3. | izmudrit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izmudrih |
| 2. | izmudri |
| 3. | izmudri |
| množina | |
| 1. | izmudrismo |
| 2. | izmudriste |
| 3. | izmudriše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izmudrio sam |
| 2. | izmudrio si |
| 3. | izmudrio je |
| množina | |
| 1. | izmudrili smo |
| 2. | izmudrili ste |
| 3. | izmudrili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izmudrio |
| 2. | bio si izmudrio |
| 3. | bio je izmudrio |
| množina | |
| 1. | bili smo izmudrili |
| 2. | bili ste izmudrili |
| 3. | bili su izmudrili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izmudri |
| množina | |
| 1. | izmudrimo |
| 2. | izmudrite |
| glagolski prilog prošli | |
| izmudrivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izmudrio, izmudrila, izmudrilo | |
| izmudrili, izmudrile, izmudrila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izmudren, izmudrena, izmudreno | |
| izmudreni, izmudrene, izmudrena | |
Definicija
| 1. | dovinuti se čemu, pokazati se dovitljivim, naći načina da se što provede; izmudrovati, smisliti |
| 2. | iron. loše smisliti nakon mnogo mudrovanja |
Etimologija
✧ iz- + v. mudar
