izmòliti
izmòliti (što) svrš. 〈prez. ìzmolīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ìzmoljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izmoliti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izmolim |
| 2. | izmoliš |
| 3. | izmoli |
| množina | |
| 1. | izmolimo |
| 2. | izmolite |
| 3. | izmole |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izmolit ću |
| 2. | izmolit ćeš |
| 3. | izmolit će |
| množina | |
| 1. | izmolit ćemo |
| 2. | izmolit ćete |
| 3. | izmolit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izmolih |
| 2. | izmoli |
| 3. | izmoli |
| množina | |
| 1. | izmolismo |
| 2. | izmoliste |
| 3. | izmoliše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izmolio sam |
| 2. | izmolio si |
| 3. | izmolio je |
| množina | |
| 1. | izmolili smo |
| 2. | izmolili ste |
| 3. | izmolili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izmolio |
| 2. | bio si izmolio |
| 3. | bio je izmolio |
| množina | |
| 1. | bili smo izmolili |
| 2. | bili ste izmolili |
| 3. | bili su izmolili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izmoli |
| množina | |
| 1. | izmolimo |
| 2. | izmolite |
| glagolski prilog prošli | |
| izmolivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izmolio, izmolila, izmolilo | |
| izmolili, izmolile, izmolila | |
Definicija
| 1. | obaviti moljenje, izgovoriti molitvu |
| 2. | dobiti, postići što moljenjem, molbama [izmoliti dopuštenje za izlaz] |
Etimologija
✧ iz- + v. moliti
