izlàgati
izlàgati (što, se) svrš. 〈prez. ìzlažēm, pril. pr. -āvši, prid. trp. izlàgao se〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izlagati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izlažem |
| 2. | izlažeš |
| 3. | izlaže |
| množina | |
| 1. | izlažemo |
| 2. | izlažete |
| 3. | izlažu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izlagat ću |
| 2. | izlagat ćeš |
| 3. | izlagat će |
| množina | |
| 1. | izlagat ćemo |
| 2. | izlagat ćete |
| 3. | izlagat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izlagah |
| 2. | izlagaše |
| 3. | izlagaše |
| množina | |
| 1. | izlagasmo |
| 2. | izlagaste |
| 3. | izlagaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izlagao sam |
| 2. | izlagao si |
| 3. | izlagao je |
| množina | |
| 1. | izlagali smo |
| 2. | izlagali ste |
| 3. | izlagali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izlagao |
| 2. | bio si izlagao |
| 3. | bio je izlagao |
| množina | |
| 1. | bili smo izlagali |
| 2. | bili ste izlagali |
| 3. | bili su izlagali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izlaži |
| množina | |
| 1. | izlažimo |
| 2. | izlažite |
| glagolski prilog prošli | |
| izlagavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izlagao, izlagala, izlagalo | |
| izlagali, izlagale, izlagala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izlagan, izlagana, izlagano | |
| izlagani, izlagane, izlagana | |
Definicija
izreći laž, reći ono što nije istina; slàgati
Etimologija
✧ iz- + v. lagati
