izgòrjeti
izgòrjeti () svrš. 〈prez. ìzgorīm, pril. pr. -ēvši, prid. rad. izgòrio/izgòrjela ž, prid. trp. ìzgoren〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izgorjeti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izgorim |
| 2. | izgoriš |
| 3. | izgori |
| množina | |
| 1. | izgorimo |
| 2. | izgorite |
| 3. | izgore |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izgorjet ću |
| 2. | izgorjet ćeš |
| 3. | izgorjet će |
| množina | |
| 1. | izgorjet ćemo |
| 2. | izgorjet ćete |
| 3. | izgorjet će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izgorjeh |
| 2. | izgorje |
| 3. | izgorje |
| množina | |
| 1. | izgorjesmo |
| 2. | izgorjeste |
| 3. | izgorješe |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izgorio sam |
| 2. | izgorio si |
| 3. | izgorio je |
| množina | |
| 1. | izgorjeli smo |
| 2. | izgorjeli ste |
| 3. | izgorjeli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izgorio |
| 2. | bio si izgorio |
| 3. | bio je izgorio |
| množina | |
| 1. | bili smo izgorjeli |
| 2. | bili ste izgorjeli |
| 3. | bili su izgorjeli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izgori |
| množina | |
| 1. | izgorimo |
| 2. | izgorite |
| glagolski prilog prošli | |
| izgorjevši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izgorio, izgorjela, izgorjelo | |
| izgorjeli, izgorjele, izgorjela | |
Definicija
| 1. | v. gorjeti [izgorjeti do temelja] |
| 2. | sasušiti se od žege |
| 3. | ispeći kožu od sunčanja |
| 4. | žarg. propasti, ne uspjeti (u pretjeranim nastojanjima, u željama za uspjehom itd.) [izgorjeti od ambicije; izgorjeti na poslu] |
Onomastika
♦ pr. (nadimačko): Zgorélec (160, Zagreb, Klanjec, Podravina)
Etimologija
✧ iz- + v. gorjeti
