izvíkati
izvíkati (se) svrš. 〈prez. ìzvīčēm (se), pril. pr. -āvši (se), imp. izvíči (se), prid. trp. ìzvīkān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izvikati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izvičem |
| 2. | izvičeš |
| 3. | izviče |
| množina | |
| 1. | izvičemo |
| 2. | izvičete |
| 3. | izviču |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izvikat ću |
| 2. | izvikat ćeš |
| 3. | izvikat će |
| množina | |
| 1. | izvikat ćemo |
| 2. | izvikat ćete |
| 3. | izvikat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izvikah |
| 2. | izvika |
| 3. | izvika |
| množina | |
| 1. | izvikasmo |
| 2. | izvikaste |
| 3. | izvikaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izvikao sam |
| 2. | izvikao si |
| 3. | izvikao je |
| množina | |
| 1. | izvikali smo |
| 2. | izvikali ste |
| 3. | izvikali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izvikao |
| 2. | bio si izvikao |
| 3. | bio je izvikao |
| množina | |
| 1. | bili smo izvikali |
| 2. | bili ste izvikali |
| 3. | bili su izvikali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izviči |
| množina | |
| 1. | izvičimo |
| 2. | izvičite |
| glagolski prilog prošli | |
| izvikavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izvikao, izvikala, izvikalo | |
| izvikali, izvikale, izvikala | |
Definicija
iron.
| 1. | (koga, što) stvoriti o sebi ili o kome glas u javnosti koji nije u skladu sa stvarnom vrijednosti (o osobama, stvarima i pojmovima) [izvikan kao veliki umjetnik]; razglasiti |
| 2. | (se) vikati u dovoljnoj mjeri; navikati se |
Etimologija
✧ iz- + v. vikati
