ìzvesti2
ìzvesti2 (koga, što) svrš. 〈prez. izvèzēm, pril. pr. -ēvši, aor. izvèzoh, imp. izvèzi, prid. rad. ìzvezao/ìzvezla ž, prid. trp. izvèzen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izvesti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izvezem |
| 2. | izvezeš |
| 3. | izveze |
| množina | |
| 1. | izvezemo |
| 2. | izvezete |
| 3. | izvezu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izvest ću |
| 2. | izvest ćeš |
| 3. | izvest će |
| množina | |
| 1. | izvest ćemo |
| 2. | izvest ćete |
| 3. | izvest će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izvezoh |
| 2. | izveze |
| 3. | izveze |
| množina | |
| 1. | izvezosmo |
| 2. | izvezoste |
| 3. | izvezoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izvezao sam |
| 2. | izvezao si |
| 3. | izvezao je |
| množina | |
| 1. | izvezli smo |
| 2. | izvezli ste |
| 3. | izvezli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izvezao |
| 2. | bio si izvezao |
| 3. | bio je izvezao |
| množina | |
| 1. | bili smo izvezli |
| 2. | bili ste izvezli |
| 3. | bili su izvezli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izvezi |
| množina | |
| 1. | izvezimo |
| 2. | izvezite |
| glagolski prilog prošli | |
| izvezavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izvezao, izvezla, izvezlo | |
| izvezli, izvezle, izvezla | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izvezen, izvezena, izvezeno | |
| izvezeni, izvezene, izvezena | |
Definicija
| 1. | vozeći premjestiti iz čega [izvesti auto iz garaže] |
| 2. | trg. ekon. otpremiti u drugu zemlju radi prodaje; eksportirati |
