izústiti
izústiti (što) svrš. 〈prez. ìzūstīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ìzūšćen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izustiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izustim |
| 2. | izustiš |
| 3. | izusti |
| množina | |
| 1. | izustimo |
| 2. | izustite |
| 3. | izuste |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izustit ću |
| 2. | izustit ćeš |
| 3. | izustit će |
| množina | |
| 1. | izustit ćemo |
| 2. | izustit ćete |
| 3. | izustit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izustih |
| 2. | izusti |
| 3. | izusti |
| množina | |
| 1. | izustismo |
| 2. | izustiste |
| 3. | izustiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izustio sam |
| 2. | izustio si |
| 3. | izustio je |
| množina | |
| 1. | izustili smo |
| 2. | izustili ste |
| 3. | izustili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izustio |
| 2. | bio si izustio |
| 3. | bio je izustio |
| množina | |
| 1. | bili smo izustili |
| 2. | bili ste izustili |
| 3. | bili su izustili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izusti |
| množina | |
| 1. | izustimo |
| 2. | izustite |
| glagolski prilog prošli | |
| izustivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izustio, izustila, izustilo | |
| izustili, izustile, izustila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izušćen, izušćena, izušćeno | |
| izušćeni, izušćene, izušćena | |
Definicija
progovoriti, »prevaliti« preko usta, kratko izreći, ob. samo jednu riječ ili pojedinost [kad netko mnogo priča obično na kraju izusti istinu]
Etimologija
✧ iz- + v. usta
