jèdriti
jèdriti () nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -rēći, gl. im. -rēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| jedriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | jedrim |
| 2. | jedriš |
| 3. | jedri |
| množina | |
| 1. | jedrimo |
| 2. | jedrite |
| 3. | jedre |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | jedrit ću |
| 2. | jedrit ćeš |
| 3. | jedrit će |
| množina | |
| 1. | jedrit ćemo |
| 2. | jedrit ćete |
| 3. | jedrit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | jedrah |
| 2. | jedraše |
| 3. | jedraše |
| množina | |
| 1. | jedrasmo |
| 2. | jedraste |
| 3. | jedrahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | jedrio sam |
| 2. | jedrio si |
| 3. | jedrio je |
| množina | |
| 1. | jedrili smo |
| 2. | jedrili ste |
| 3. | jedrili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam jedrio |
| 2. | bio si jedrio |
| 3. | bio je jedrio |
| množina | |
| 1. | bili smo jedrili |
| 2. | bili ste jedrili |
| 3. | bili su jedrili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | jedri |
| množina | |
| 1. | jedrimo |
| 2. | jedrite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| jedreći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| jedrio, jedrila, jedrilo | |
| jedrili, jedrile, jedrila | |
Definicija
ploviti jedrilicom [jedriti niz vjetar, pren. iskorištavati situaciju, iskorištavati povoljne okolnosti, često konformistički i u pejor. smislu; jedriti protiv vjetra, pren. suočavati se namjerno s teškim preprekama, problemima, ići naprijed usprkos protivljenju ljudi i sl.]
Etimologija
✧ vidi jȅdro
