halàbučiti
halàbučiti nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -čēći, gl. im. -čēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| halabučiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | halabučim |
| 2. | halabučiš |
| 3. | halabuči |
| množina | |
| 1. | halabučimo |
| 2. | halabučite |
| 3. | halabuče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | halabučit ću |
| 2. | halabučit ćeš |
| 3. | halabučit će |
| množina | |
| 1. | halabučit ćemo |
| 2. | halabučit ćete |
| 3. | halabučit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | halabučah |
| 2. | halabučaše |
| 3. | halabučaše |
| množina | |
| 1. | halabučasmo |
| 2. | halabučaste |
| 3. | halabučahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | halabučio sam |
| 2. | halabučio si |
| 3. | halabučio je |
| množina | |
| 1. | halabučili smo |
| 2. | halabučili ste |
| 3. | halabučili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam halabučio |
| 2. | bio si halabučio |
| 3. | bio je halabučio |
| množina | |
| 1. | bili smo halabučili |
| 2. | bili ste halabučili |
| 3. | bili su halabučili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | halabuči |
| množina | |
| 1. | halabučimo |
| 2. | halabučite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| halabučeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| halabučio, halabučila, halabučilo | |
| halabučili, halabučile, halabučila | |
Definicija
praviti strku; galamiti
Etimologija
✧ vidi halàbuka
