anòmija2
anòmija2 ž
Definicija
| 1. | sociol. situacija u kojoj pojedinac ili društvena grupa odbacuje vladajuće ciljeve u društvu, vrednote ili dotada uobičajene oblike ostvarivanja tih ciljeva, a ne uspostavlja svoje; bezakonje, rasulo, nered |
| 2. | psih. gubitak životnih ciljeva do kojih se držalo, a čije su posljedice beznađe, bezvoljnost itd. |
Etimologija
✧ grč. anomía: bezakonje ≃ a-1 + -nomija
