hèrceg
hèrceg m 〈V -eže, N mn -ezi, G -ēgā〉
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | herceg |
| G | hercega |
| D | hercegu |
| A | hercega |
| V | herceže |
| L | hercegu |
| I | hercegom |
| množina | |
| N | hercezi |
| G | hercega |
| D | hercezima |
| A | hercege |
| V | hercezi |
| L | hercezima |
| I | hercezima |
Definicija
pov.
| 1. | vojn. vođa vojske; vojskovođa, vojvoda |
| 2. | visoko dostojanstvo u državi (princeps, dux), po rangu odmah iza kralja (titula u srednjovjekovnoj Hrvatskoj i Bosni) |
Onomastika
♦ Éro m. os. ime, hip. šaljivo ime za Hercegovca; isto: Héro
◊ pr. (uglavnom etnici, došljaci iz Hercegovine): Ȅrāk (540, Šibenik, Metković), Érac, Eráković (430, Šibenik, Drniš), Èrceg (2660, Vrgorac, sred. Dalmacija), Èrcegovac (570, Zagora, Banovina), Ercégović (1270, Šibenik, sred. Dalmacija), Èreš (340, Slavonski Brod, Metković), Hèrceg (3770, Zagorje), Hèrcegovac (Osijek), Hèrcezi (Novi Marof), Hercígonja (710, Zagreb, Zagorje), Hèrcog (100, Slavonski Brod)
◊ pr. (uglavnom etnici, došljaci iz Hercegovine): Ȅrāk (540, Šibenik, Metković), Érac, Eráković (430, Šibenik, Drniš), Èrceg (2660, Vrgorac, sred. Dalmacija), Èrcegovac (570, Zagora, Banovina), Ercégović (1270, Šibenik, sred. Dalmacija), Èreš (340, Slavonski Brod, Metković), Hèrceg (3770, Zagorje), Hèrcegovac (Osijek), Hèrcezi (Novi Marof), Hercígonja (710, Zagreb, Zagorje), Hèrcog (100, Slavonski Brod)
Etimologija
✧ mađ. herceg ← stvnjem. Heri-zogo: vojskovođa
