fȁliti1
fȁliti1 (komu, čega) nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. fȁlēći, gl. im. fȁljēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| faliti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | falim |
| 2. | fališ |
| 3. | fali |
| množina | |
| 1. | falimo |
| 2. | falite |
| 3. | fale |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | falit ću |
| 2. | falit ćeš |
| 3. | falit će |
| množina | |
| 1. | falit ćemo |
| 2. | falit ćete |
| 3. | falit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | faljah |
| 2. | faljaše |
| 3. | faljaše |
| množina | |
| 1. | faljasmo |
| 2. | faljaste |
| 3. | faljahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | falio sam |
| 2. | falio si |
| 3. | falio je |
| množina | |
| 1. | falili smo |
| 2. | falili ste |
| 3. | falili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam falio |
| 2. | bio si falio |
| 3. | bio je falio |
| množina | |
| 1. | bili smo falili |
| 2. | bili ste falili |
| 3. | bili su falili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | fali |
| množina | |
| 1. | falimo |
| 2. | falite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| faleći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| falio, falila, falilo | |
| falili, falile, falila | |
Definicija
reg. nedostajati, manjkati
Frazeologija
⃟ fali mu daska (u glavi) nije s njim u redu (u glavi); lakomislen, šašav, ćaknut;
šta (mu) fali (pitanje koje ne traži odgovor) sve je u redu, ne može (mu) se prigovoriti, ne smeta (ništa)
šta (mu) fali (pitanje koje ne traži odgovor) sve je u redu, ne može (mu) se prigovoriti, ne smeta (ništa)
Etimologija
✧ njem. fehlen
