galopírati
galopírati () nesvrš. 〈prez. galòpīrām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| galopirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | galopiram |
| 2. | galopiraš |
| 3. | galopira |
| množina | |
| 1. | galopiramo |
| 2. | galopirate |
| 3. | galopiraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | galopirat ću |
| 2. | galopirat ćeš |
| 3. | galopirat će |
| množina | |
| 1. | galopirat ćemo |
| 2. | galopirat ćete |
| 3. | galopirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | galopirah |
| 2. | galopiraše |
| 3. | galopiraše |
| množina | |
| 1. | galopirasmo |
| 2. | galopiraste |
| 3. | galopirahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | galopirao sam |
| 2. | galopirao si |
| 3. | galopirao je |
| množina | |
| 1. | galopirali smo |
| 2. | galopirali ste |
| 3. | galopirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam galopirao |
| 2. | bio si galopirao |
| 3. | bio je galopirao |
| množina | |
| 1. | bili smo galopirali |
| 2. | bili ste galopirali |
| 3. | bili su galopirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | galopiraj |
| množina | |
| 1. | galopirajmo |
| 2. | galopirajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| galopirajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| galopirao, galopirala, galopiralo | |
| galopirali, galopirale, galopirala | |
Definicija
| 1. | a. kretati se u galopu (o konju) b. jahati u galopu (o jahaču) |
| 2. | pren. kretati se iznimno brzo; juriti |
Sintagma
∆ galopirajuća inflacija ekon. inflacija koja naglo raste;
galopirajuća tuberkuloza razg. tuberkuloza koja naglo napreduje
galopirajuća tuberkuloza razg. tuberkuloza koja naglo napreduje
Etimologija
✧ vidi gàlop
